ТАШМАЈДАН

Парк Ташмајдан, смештен у срцу Београда, територијално припада општини Палилула. Ова зелена оаза и драгуљ престонице представља део историје Палилуле која се  од Ташмајдана простире даље, према левој и десној обали Дунава.

Својом лепотом и богатом историјом Ташмајдан не заостаје за најпознатијим парковима престоница широм Европе.

 Као један од највећих туристичких потенцијала и знаменитости Београда због бурних и значајних догађа који су се на њему одиграли, Ташмајдан је привлачан за посетиоце и туристе. Захваљујући свом изгледу и садржајима место је сусретања  свих генерација и организовања многих културних и уметничких догађаја и сличних  манифестација. 

 Ташмајдански парк је изграђен у периоду од 1950. до 1954. године и заузима простор од 10 хектара прекривен са око 60 врста дрвећа, платана, липе, букве, јавора, дивљег кестена, пирамидалних храстова, софоре и др.

Фонтана: У централном делу јединствене архитектонске целине парка са разноврсним вишедеценијским стаблима дрвећа налази се звучно-светлосна фонтана са класичном музиком уз коју слапови воде осцилирају.

Комплекс парка сече улица Старине Новака која дели парк на две просторне зоне.

Име Ташмајдана потиче из турских времена, од речи таш, што значи камен и мајдан – рудник.

БЛАГО ТАШМАЈДАНА

            Међу становницима  двомилионског Београда вероватно не постоји нико ко бар једном  није прошетао Ташмајданом, али како наводе аутори књиге „Београд испод Београда“ новинар Зоран Николић и др Видоје Голубовић, Ташмајдан је данашњим  житељима престонице ипак загонетно место.

            Старо гробље: На месту данашњег парка налазило се Старо гробље на којем су сахрањивани многи знаменити Срби, а касније пренесени на Ново гробље у Рузвелтовој улици. Пре тога, баш одатле, Карађорђе је своје устанике повео у ослобађање Београда од Турака 1806. године.        

            Пећине: Простор испод Ташмајданског парка запоседају три огромне пећине које су међусобно повезане дугачким пролазима и тунелима. Tашмајданске пећине имају можда најбурнију историју од свих београдских и земунских лагума, а према неким историчарима њихов настанак датира још од Римљана. Ове пећине служиле су Београђанима током Првог светског рата као заклон од аустро-угарских бомби. У Другом светском рату у пећинама је била смештена тајна команда за југоисток Вермахтовог генерала Фон Лера.

            Миоценски спруд: Ташмајдански миоценски спруд који се налази изнад стадиона Ташмајдан представља спруд у некадашњем Панонском мору, изграђен од кречњака баденске старости између 15 и 20 милиона година. Један је од два заштићена геолошка споменика у Београду поред спруда испод споменика Победник на Калемегдану, који сведоче дугу геолошку историју настанка подручја Београда.

Каменолом: На Ташмајдану се налазио и најстарији рудник у Београду од чијег камена су прављени саркофази, куће, палате и храмови старе римске културе, као и делови водовода којим је вода довођена у римско утврђење на данашњем Калемегдану.

Хатишериф: Султанов хатишерих о признавању политичке самоуправе Србије, којим је том приликом кнезу Милошу призната кнежевска титула са наследним правом, прочитан је на Ташмајдану 30. новембра 1830. године.

Сеизмолошки завод: На пропланку где је прочитан хатишериф, сазидана је 1909. године зграда Сеизмолошког завода.

Црква Светог Марка: На истом месту кнез Милош је подигао стару Цркву Светог Марка 1835. године, која је уништена у Другом светском рату приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Нова Црква Светог Марка грађена је од 1931. до 1936. године недалеко од старе.

Руска православна црква: Руска православна црква – Храм Свете тројице, подигнут је 1924. године, налази се у близини нове Цркве Светог Марка.

Репрезентативне зграде са статусом културног добра

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ -  изграђена је 1926. године, пројектанти су архитекте Никола Несторовић и Драгутин Ђорђевић.

Зграда Архива Србије подигнута је 1928. годне, пројектант је Никола Краснов.

 Технички факултет је грађен од 1925. до 1931. године према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића, а после Другог светског рата дозидан је трећи спрат по пројекту архитекте Михаила Радовановића. У згради су смештени Електротехнички, Грађевински и Архитектонски факултет.

Правни факултет је изграђен 1936. године по пројекту архитекте Петра Бајаловића.

Зграда гимназије, данас Пета београдска гимназија, подигнута је између 1936. и 1938. године. За време Другог светског рата зграду је користио немачки генералштаб.

 Пошта – зграда Поште изграђена је 1938. године, пројектант је Јосип Пичман.

Хотел Метропол је подигнут у периоду од 1954. до 1958. године по пројекту архитекте Драгише Брашована, представља адаптацију недовршене зграде Дома ЦК омладине Југославије.

СРЦ „Ташмајдан“ је изграђен 1958. године као објекат високе амбијенталне вредности која потиче из уклопљености у масив Ташмајдана. Спортски комплекс представља велики потенцијал за спортски и културни туризам, са олимпијским базеном и реконстриусаним стадионом који лети отвара капије за спортске догађаје и позорницу за културна и забавна дешавања, а зими клизалиште са референцама највиших европских стандарда.