Историјат зграде Општине Палилула

Седиште Градске општине Палилула налази се у Таковској улици 12, у згради која је до 1954. године припадала Задужбини Агније и Михаила Срећковића из Београда. Средствима задужбине је на месту старе задужбинске зграде, 1938. године, подигнута нова у којој се данас налази седиште Градске општине Палилула.          

            Тестаментом од 1919. године, Михаило Срећковић завештао је имање, које је, како се наводи, стекао са супругом Агнијом „уз велику штедњу“ у Таковској улици 12 и 14, за помоћ сиромашним породицама активних и резервних официра и подофицира.

Задужбина је званично формирана Указом краља Александра I, под називом „Задужбина Агније и Михаила Срећковића, ђенерала из Београда, за просветне и хумане циљеве“, 21. фебруара 1924. године. Задужбином је руководио "Задужбински Савет Министарства просвете".

На имању Задужбине у Таковској 12 и 14 најпре су изграђена три приземна павиљона са по пет станова. После смрти Михаила Срећковића, његова супруга Агнија, у сарадњи са Задужбинским одсеком Министарства просвете, уступа под одређеним уговорним обавезама, архитекти Милану Антоновићу и др Михаилу Симићу, индустријалцу из Београда, празан плац на коме су изградили поменуте станове. Они су имали право „експлоатације свих станова за време од 15 година, а по истеку тог времена прелазе без накнаде у својину Задужбине“.

Крајем 1937. године Задужбина постаје власник станова, које је одмах порушила и на истом месту већ следеће године изградила зграду са пет спратова у Таковској 12. „Дозвола за употребу грађевине“, како се наводи, у документима Архива Србије, издата је 27. децембра 1938. године.

Зграда 1954. године, постаје пословни простор Народног одбора општине Палилула, да би 1958. године била национализована и проглашена друштвеном својином. Решењем Одељења за комунално-стамбене и имовинско-правне послове Скупштине општине Палилула, 1966. године одређена је и дата накнада ранијем власнику, Задужбини Агније и Михаила Срећковића.

Данашња зграда Градске општине Палилула претрпела је временом више адаптација и реконструкција, али је сачувала свој првобитни изглед.