Цркве и манастири

Црква Светог Марка на Ташмајдану један је од најпознатијих и најпрепознатљивијих симбола Београда. Нешто јужније од садашњег здања, налазио се до почетка Другог светског рата првобитни истоимени храм изграђен у доба кнеза Милоша Обреновића. Радовима на изградњи ове мале цркве, као и дворске цркве и кнежевог конака у Топчидеру, руководио је први велики градитељ у обновљеној Србији Хаџи-Никола Живковић. Црквица је страдала у немачком бомбардовању Београда 1941, а претходно су, 1930. године, познати београдски архитекти браћа Петар и Бранко Крстић, професори Архитектонског факултета, израдили пројекат по коме је саграђено садашње здање Маркове цркве у потпуности завршено 1948. године када је извршено и освећење храма. Реч је о монументалној грађевини пројектованој у духу српског средњовековног градитељства по угледу на манастир Грачаницу, задужбину краља Милутина, али много већих размера и са спољашњим зидовима од природног материјала у две боје.

Изнад улазних врата на спољној фасади налази се мозаик - икона Светог апостола и евангелисте Марка, дело Вељка Станојевића. Иконостас храма, по пројекту архитекте Зорана Петровића, урађен је у мермеру, а иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радловића. Уз јужни зид храма, десно од улаза, налази се гробница цара Стефана Душана у коју су положене његове мошти пренете из манастира Светих Арханђела код Призрена У крипти је неколико гробова пренетих из првобитног храма, као и гроб патријарха Германа. Ту почивају и посмртни оостаци краља Александра Обреновић и краљице Драге Машин и још неколико припадника породице Обреновић.

Манастир Светог Стефана у Сланцима једини је активни метох Хиландара у Србији. Од 15. до 17. века био је познат као „стари манастир“, а народно предање везује га за династију Немањића, при чему постоје две верзије. По једној, основао га је Свети Сава почетком 13. столећа па извор у близини манастира носи име овог свеца. Према другој, ктитор је био краљ Драгутин крајем 13. века. Манастир је доживео напредак за време деспота Ђурђа Бранковића. Тада је у част крсне славе Бранковића почео да празнује светог архиђакона Стефана, а претходно је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. У сланачком манстиру налази се копија Богородице Тројеручице, највеће хиландарске светиње. Манастирски комплекс заштићен је као споменик културе и археолошко налазиште.

Руски храм Свете Тројице на Ташмајдану, са источне стране Маркове цркве, изграђен је крајем 1924. године по пројекту В. В. Сташевског и са карактеристичним декоративним елементима руске црквене архитектуре. Иконостас је израдио кнез Михаил Сергејевич Путјатин, а живопис барон Мејндорф. Храм је богат реликвијама, нарочито иконама и ћивотима. У њему је  сахрањен генерал Врангел, један од истакнутих белогардејских команданата који је, доживевши пораз после Октобарске револуције у Русији, нашао уточиште у Краљевини Југославији. Фебруара 1945. ова руска црква у Београду постала је Подворје Московског Патријатхата.

Црква Светог Стефана у Великом Селу подигнута је 1834. од материјала срушеног манастира у Сланцима. Две године касније у кругу цркве изграђена је и школа.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Овчи румунска је православна црква. Првобитно је, почетком 20. века изграђена од земље и цигле и покривена трском. Данашња је настала између 1931. и 1933. године. Саграђена је у грчко-византијском стилу, са три куполе, а има четири звоника од којих два потичу од старе цркве,

Црква Светог апостола и евангелисте Луке у Крњачи једна је од новијих, Њене темеље освештао је 2001. патријарх Павле. Пројекат је урадио архитекта Предраг Ристић по угледу на старе српске цркве у српско-византијском стилу.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Котежу - налази се у централном делу овог насеља на ловој обали Дунава. По пројекту архитекте Љубице Бошњак изграђена је у рашко-византијском стилу 2009. године прилозима верника и уз велику подршку Градске општине Палилула.

Храм сабора српских светитеља на Карабурми освештао је патријарх Герман 13. новембра 1988. године. Живопис у храму донација је уметника Драгомира Марунића и Николе Лубардића који су 1996. урадили и иконе на иконостасу.

Црква преноса моштију светог оца Николаја у Борчи изграђена је 1798. године на месту некадашње капеле, а посвећена је светом оцу Николи, заштитнику аласа и морепловаца. Пре пола века храм је страдао у пожару, а нова црква је саграђена уз велико учешће парохијана.

Црква Светог оца Николе у Вишњици подигнута је 1838. године, деценију пре школе, па је у том периоду била и учионица за вишњичке ђаке. Фрескоописана је пре двадесетак година.

Римокатоличка црква Узвишење светог Kрижа налази се у Борчи. Садашња црква је изграђена о трошку жупе, а посвећена је 24. септембра 1905.године. Црква је у целости реновирана до 2011. године.

Месџид и џемат, заједница муслимана се налази у Борчи. Прво организовање џемата од стране муслиманских верника на подручју Палилуле почело је 2004. године у Борчи.