Знаменитости Палилуле

На територији општине Палилула налазе се многе знаменитости, споменици, грађевине и институције од изузетне вредности и значаја. Неке од њих су незаобилазне као драгуљи српске градитељске баштине.

Универзитетска библиотека“Светозар Марковић“ једна је од највећих научних библиотека на Балкану. Води порекло од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије основане 1838. године, чији је први библиотекар био др Јанко Шафарик (1814-1876), филолог и професор историје. Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет, библиотека је расформирана, а њен фонд подељен семинарима одговарајућих факултета. Но, брзо се увидело да је Универзитету потребна општа научна библиотека, али избијање Првог светског рата одлаже њено оснивање. Када је Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, одобрила сто хиљада долара као поклон за градњу и опремање библиотеке у Београду, покренута је шира акција која је омогућила да се по пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића у стилу академизма подигне тада једина зграда у Србији наменски саграђена за библиотеку. Данашња Универзитетска библиотека у новој згради свечано је отворена 24. маја 1926. године. Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године, добила је данашње име. Испред зграде налази се споменик – биста  Светозара Марковића, рад  Стевана Боднарова.

Архив Србије основан је 1898. а са радом је почео две године касније. Налази се у непосредној близини Универзитетске библиотеке у згради која је 1928, у духу академизма, специјално изграђена за ову установу по плановима руског архитекте Николаја Петровича Краснова. У току постојања, више пута је мењао име. Данас је матична установа на челу архивске мреже Републике Србије. Најстарији документ који се чува у Архиву је Дечанска повеља краља Стефана Уроша III Дечанског.

            Сеизмолошки завод Србије са територије Палилуле прати подрхтавање тла широм света. Прикупљање података о земљотресима почело је у Србији 1893. године, а одлука о изградњи зграде Сеизмолошког завода на Ташмајдану, где се и данас налази, донета је 1906. Први сеизмографи у њој инсталирани су 1909. године, а у јуну 1910. године на инструментима је регистрован први земљотрес. Од 1995. Завод је законом дефинисан као организација која обавља послове од интереса за Републику,

Комплекс техничких факултета изграђен је између 1925. и 1930. године по пројекту архитеката Николе Несторовића и Александра Ђорђевића. Испред овог монументалног објекта 1961. постављен је споменик Николи Тесли, рад вајара Франа Кршинића.

            Зграда Правног факултета, завршена 1938. по пројекту Петра Бајаловића, један је од најуспешнијих представника београдске школе модерне у архитектури. И оближњи хотел „Метропол“, дело, такође, чувеног представника београдске модерне Драгише Брашована, заузима значајно место у историји српске архитектуре. Предвиђен првобитно за друге намене, објекат је 1953. завршен као хотел који ће, дуго као најрепрезентативнији у Београду, угостити велики број чувених светских личности.

            Главна пошта, такође, импозантна грађевина у центру Београда, изграђена је неколико година пре Другог светског рата. Градња је почела по пројекту Јосипа Пичмана који је победио на јавном конкурсу. Вероватно због тога што је млади аутор преминуо у току градње, извршене су измене које су се одразиле на облик фасаде обликоване по накнадном пројекту Василија Андросова.

             Радио-телевизија Србије својим седиштем налази се на ободу Ташмајдана. Данашњи „Јавни сервис грађана Србије“ ТВ-програм почео је да емитује 23. августа 1958. године. У новије време, зграда српске телевизије трагично је уписана у светску историју као једина информативна институција у свету која је плански бомбардована после Другог светског рата. Разорни НАТО-пројектили усмртили су 23. априла 1999. године 16 недужних радника РТС-а. На то подсећа споменик „Зашто“ који се налази у непосредној близини бомбардованог објекта.

            Професорска колонија јединствена је културно-историјска целина Палилуле и Београда. Ова градска четврт настала је између 1926. и 1929. године. Основало ју је, у њој живело и стварало више од четрдесет професора Београдског универзитета. Изворно језгро су јој делови данашњих улица Љубе Стојановића, Стојана Новаковића, Јаше Продановића и Рачког. Уз кредите Хипотекарне банке и помоћ Београдске општине, професори су своје куће градили на пустом земљишту „с оне стране Булбудерског потока“ (данашње Цвијићеве улице), далеко иза тадашњих градских граница. Таква концентрација врхунских стваралаца на једном месту тешко да је поновљива.

            Најпознатији становник Професорске колоније Милутин Миланковић аутор је „Канона осунчавања“, дела које је унело револуцију у науку о Земљи. Америчка НАСА сврстала га је међу десет дивова ове научне области. Живео је у улици Љубе Стојановића од 1926. до своје смрти 1958. године.