Дунав

Дунав (2857 километара) је након Волге, друга најдужа и друга водом најбогатија река у Европи, а тридесет трећа у свету. По значају за транспорт на европском континенту између планине Шварцвалд, где извире и Црног мора, где се улива заузима прво место. Назив Дунав на старом келтском језику значи "река".

            Дужина обале Дунава на Палилуле износи око 60 километара, од канала Караш који спаја реку Тамиш са Дунавом до Великог Села.

            Панчевачки мост, познат и као „Панчевац“, до изграње Моста Михајла Пупина крајем 2014. године био је једини мост преко Дунава у Београду. Преко њега дневно пређе више од 100.000 возила и више од пола милиона људи.

Историја моста почиње 1935. године у Краљевини Југославији када се звао Мост Краља Петра II Карађорђевића. Краљевска војска га је оштетила приликом повлачења 1941. године, а скоро сасвим су га срушили савезници 1944. године. После Другог светског рата, уз помоћ Руса, два пута је обновљен и реконструисан. Обновљени  мост пуштен је у саобраћај 29. новембра 1946. године као Мост Црвене армије. Данашњи мост изграђен је касније. Пуштен је у рад 1956. године са два железничка колосека, а тада је срушен стари мост. Возила су пролазила преко шина кад није било воза. Тако је било све до 1960. године, кад су са обе стране моста додате по две траке за друмски саобраћај.

Мост Михајла Пупина је дугачак 1.507 метара, широк 29,1 метар, има шест коловозних и две пешачке стазе. Део је магистралног пута који ће повезати Коридор 10 са Зрењанинским путем и изместити теретни саобраћај из центра Београда. Отварањем ове значајне саобраћајнице путовање од Борче до Земуна је битно скраћено. Уместо сат и по градским превозом или 45 минута аутомобилом, од Борче до Земуна стиже се за десетак минута.

Европски речни саобраћајни коридор 7, Дунавом повезује 10 подунавских земаља. У облику делте Дунав се у Румунији улива у Црно море. Слив Дунава је подељен на три физичко-географске средине: слив горњег или алпског Дунава, слив средњег или панонског и слив доњег или влашкопонтијског Дунава. Крајолик и природа дуж тока Дунава у Србији варира од низије до брдовитих предела и дивљих кањона, стварајући највеличанственије призоре. Шуме, ливаде и речна обала су станишта многих биљних и животињских врста. Кроз Србију у свом најлепшем току, Дунав представља ризницу трагова прошлих миленијума и векова у културно-архитектонском, као и у смислу очуваног биодиверзитета.

            У Генералном плану Града Београда један од стратегијских циљева је "Дунавска оријентација Београда". Најважнији водени пут у Србији је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора. Дунавска оријентација Београда, између осталог, обухвата  низ различитих привредних, туристичких, рекреативних, стамбених и других садржаја дуж десне обале Дунава, као и значајнију разноврсну изградњу на левој обали Дунава, почев од новог рекреативног острва, па закључно са новим пристаништем.

            Део неизмерног потенцијала које Дунав и његово приобаље пружају за развој спортова на води користе и кајак кану клубови у Борчи и Вишњици.