Насеља на левој обали Дунава

На левој обали Дунава постоји осам месних заједница: МЗ Дунавски венац којој припада Крњача, МЗ Котеж, МЗ Стара Борча, МЗ Борча греда, МЗ Нова Борча, које обухаватају насеље Борча, МЗ Овча, МЗ Рева, МЗ Падинска Скела са насељима  Јабучки Рит, Глогоњски рит, Бесни фок, Врбовско, Дунавац, Товилиште и Прелив.

            У овим насељима живи око 100.000 становника. Подручје града Београда на левој обали Дунава данас је један од најплоднијих реона Србије. Оивичено је насипом изграђеним 1933. године, који га штити од могућег изливања Дунава и његове притоке Тамиша.

Крњача

            Прво насеље на левој обали Дунава, у које се стиже преласком Панчевачког моста, јесте Крњача. Први становници Крњаче били су сточари из суседних банатских села, који су дотеривали стоку на испашу, и почели да насељавају овај простор 1913. године. Подизали су колибе од трске и иловаче на често плављеном подручју, али упркос поплавама, ипак су ту остајали.

            Већу пажњу овај крај је привукао тек 1929. године, када је почела мелиоризација Панчевачког рита. Тада је почело значајније насељавање Крњаче радницима који су радили на насипима и одводним каналима.

            Једно од насеља у Крњачи је насеље Рева, које је пре свега индустријска и економска зона са бројним складиштима и хангарима. Позната је по расадницима који се налазе у насељу.

            Мочвара Рева је издужена од запада ка истоку, паралелно са каналом Себеш.

Котеж

            Са леве стране Зрењанинског пута кад се иде од Београда улази се у насеље Котеж које је подигнуто 1968. године. Изграђено је као радничко насеље запослених у "Мостоградњи", МУП-у, грађевинском предузећу "Рад" и другим предузећима. Временом се Котеж ширио градњом великог броја породичних кућа без дозволе по ободу насеља, што је довело до проблема са канализацијом на иначе подводном подручју.

Борча

            Насеље Борча налази се на левој обали Дунава, западно од пута који води од Београда ка Зрењанину, са леве стране Зрењанинског пута. Удаљено је од Београда око 13 километара и подељено је на три месне заједнице: Стара Борча, Нова Борча и Борча греда.

            Насеље Борча је једно од најстаријих насеља у Панчевачком риту. У историјским документима Борча се помиње још 1456. године као саставни део Сремске Жупање, по имену  Барцзи. У неким документима  из 16. века уписана је као острво Борча повезано са Београдом скелом преко Дунава, која је била  саобраћајна веза између Београда и Темишвара. Борча се помиње и у сукобима Турске и Аустрије око Београдског пашалука. Пала је под управу Аустрије у августу 1717. године у чијем ће саставу остати све до 1918.године. Становници Борче су у том периоду тешко долазили до одобрења за отварање школе на српском језику и за подизање цркве. Аустријске власти су све чиниле да приволе децу да похађају немачке и мађарске школе. Црква у Борчи је подигнута 1799. године, а школа је изграђена после цркве, на крају 18. и почетком 19. века.

 Овча

            Овча је удаљена од Београда 15 километара и спада, уз Борчу, међу најстарија насеља на левој обали Дунава. По предању Овча је добила име по главном занимању својих житеља - овчарима. Услед ратова, разних добровољних и принудних сеоба почетком 19. века територију данашње Овче насељавају Румуни, тако да је Овча постала и остала претежно румунско село.

            У близини Овче налази се извориште слане воде које је откривено пре Другог светског рата, које мештани Овче називају бањом. Реч је о лековитој сланој води која има јода, соли и осталих корисних састојака. Према неким подацима ради се о морској води, или прецизније то је "фосилна слана вода" пореклом из мицанског мора, које је према претпоставци овде постојало пре 15 до 30 милиона година.

Падинска Скела

            Најудаљенија месна заједница на општини Палилула је МЗ Падинска Скела која обухвата следећа насеља: Падинска Скела, Ковилово, Глогоњски рит, Јабучки рит, Врбовско, Бесни фок и Дунавац. Ово подручје су најпре почели да насељавају сточари почетком 20. века, касније и радници који су радили на мелиорацији Панчевачког рита. Назив је добило по првим сточарима и закупцима земљишта, Словацима из села Падине из Баната. Они су се превозили скелом, па је по њиховом селу Падине и по скели добило име Падинска Скела.

            Падинска Скела је удаљена од Београда око 18 километара. Састоји се од дела који се зове Товилиште, новог насеља, средњег насеља и старог насеља.      Ковилово се налази око три километра пре Падинске Скеле лево од Зрењанинског пута (из правца Београда) од којег је удаљено око један километар.

            Такође, три километра пре Падинске Скеле, а десно од Зрењанинског пута удаљено од њега око четири километра, налази се насеље Глогоњски рит.   Следеће насеље, Јабучки рит, удаљено је од Зрењанинског пута 11 километар и око 25 километара од града.

            Насеље Врбовско се налази око пет километара из Падинске Скеле према Зрењанину, лево од Зрењанинског пута, односно 25 километара од града.

            Бесни фок је удаљен око шест километара од Падинске Скеле према Зрењанину лево од Зрењанинског пута.

             Дунавац се налази на око 15 километара од Падинске Скеле према Зрењанину, десно од Зрењанинског пута.