Beograd

Професорска колонија

Profesorska Kolonija

Насеље Професорска колонија је јединствена културно-историјска целина са којом се Општина Палилула и Град Београд као ретко који град у Европи може поносити. То је градска четврт коју су између 1926. и 1929. године основали, у њој живели и стварали, више од четрдесет професора Београдског универзитета. Језгро Професорске колоније које је настало у периоду од 1926. до 1929. чинили су делови данашњих улица: Љубе Стојановића, Стојана Новаковића, Јаше Продановића и Рачког. У данашњим урбанистичким плановима града Професорска колонија је назив за насеље уоквирено улицама: Цвијићевом, Булеваром деспота Стефана, Митрополита Петра и Браће Грим.

Cesma

Професори су градили своје куће кредитима Хипотекарне банке и уз помоћ Београдске општине. У време изградње Професорске колоније комунална инфраструктура готово да и није постојала. То је био простор изван граница Београда, с оне стране Булбудерског потока (данашња Цвијићева улица).

Почетком треће деценије 20. века у Професорској колонији су живели следећи професори Београдског универзитета: Александар Јовановић, Александар Леко, Богдан Поповић, Борислав Лоренц, Васиљ Поповић, Виктор Новак, Винко Витезица, Винко Ђуровић, Владимир Петковић, Владимир Ћоровић, Димитрије Коњев, Драгољуб Јовановић, Душан Поповић, Живко Туцаковић, Живојин Ђорђевић, Иван Ђаја, Иван Свишчев, Јеврем Недељковић, Јован Ердељановић, Јован Марков, Јован Томић, Јулије Вагнер, Љубиша Глишић, Милан Будимир, Милан Дражић, Милан Луковић, Миливоје Ракић, Милутин Миланковић, Младен Јосифовић, Никола Салтников, Павле Поповић, Павле Стевановић, Петар Булат, Радивоје Кашанин, Роко Вуковић, Синиша Станковић, Светозар Јовановић, Тадија Пејовић, Танасије Митровић, Урош Џонић, Фехим Барјактаревић и Хенрик Барић.

Професорска колонија је амбијент квалитетног стандарда живљења и становања са много зеленила и уређених вртова, израженим редом у начину изградње кућа, окућница, ограда урађених са истанчаном пажњом за детаље.

Milutin Milankovic

Један од најпознатијих становника Професорске колоније био је Милутин Миланковић, који је живео у улици Љубе Стојановића од 1926. до своје смрти 1958. Занимљиво је да је живео у улици која носи име Љубомира Стојановића, који је био министар просвете, када је 1909. Милутин Миланковић започео професорску каријеру на Београдском универзитету. Званичан указ о Миланковићевом постављењу потписао је Стојановић. Миланковић је по професији био грађевинац, астроном, математичар, геофизичар, али изнад свега утемељивач модерне климатологије и климатског моделирања. радећи на проблему утицаја астрономских фактора на климу у току геолошке прошлости земље, Миланковић је на егзактан начин објаснио периодизације настанка, развоја и повлачења глацијалних фаза у току протеклих 600.000 година. Његово дело "Канон осунчавања" унело је револуцију у науку о Земљи. Миланковићев научни рад је омогућио егзактно разумевање пулса климатске историје Земље и отворио пут ка предвиђању будућих климатских услова на нашој планети. НАСА га убраја у десетак дивова науке о Земљи, топоними на небеским телима носе његово име, једна од будућих експедиција на Марс зваће се по њему.

Палилула линкови
Наша кућа Палилула