Beograd

Насеља на левој обали Дунава

Zetva

На левој обали Дунава постоји осам месних заједница Општине Палилула: МЗ "Дунавски венац" којој припада Крњача, МЗ "Котеж", МЗ "Стара Борча", МЗ "Борча Греда", МЗ "Нова Борча", које обухаватају насеље Борча, МЗ "Овча", МЗ "Рева", МЗ "Падинска Скела" којој припадају насеља: Јабучки рит, Глогоњски рит, Бесни фок, Врбовско, Дунавац, Товилиште и Прелив.

У овим насељима живи око 72.000 становника. Подручје Града Београда на левој обали Дунава данас је један од најплоднијих реона Србије. Оивичено је насипом изграђеним 1933. године, који га штити од ћудљивог Дунава и његове притоке Тамиша. Већи део обрадивог земљишта припада ПКБ корпорацији и пољопривредним произвођачима са овог подручја.

КРЊАЧА

Прво насеље на левој обали Дунава, чим се пређе Панчевачки мост, је Крњача. У Крњачи живи око 12.000 становника. Први становници Крњаче били су сточари из суседних банатских села који су дотеривали стоку на испашу и почели да је насељавају 1913. Иако су подизали колибе од трске и иловаче на често плављеном подручју, ипак су ту остајали. Већу пажњу овај крај је привукао тек 1929. године, када је почела мелиоризација Панчевачког рита. Тада је почело значајније насељавање Крњаче радницима који су радили на насипима и одводним каналима.

Највећи проблем Крњаче, недостатак канализације и одвођење подземних вода биће решен изградњом фекалног колектора. Дуж Зрењанинског пута средином 2006. почела је изградња колектора дужине 650 метара, коју финансира Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

ОВЧА

Rumunska crkva

Овча је удаљена од Београда 12 километара и спада, уз Борчу, међу најстарија насеља на левој обали Дунава, односно у Панчевачком риту. Према последњем попису 2002. у Овчи живи 2351 становник. По предању Овча је добила име по главном занимању својих житеља - овчарима. Услед ратова, разних добровољних и принудних сеоба почетком 19. века територију данашње Овче насељавају Румуни, тако да је Овча постала и остала претежно румунско село.

У близини Овче налази се извориште слане воде које је откривено пре Другог светског рата, које мештани Овче називају бањом. Реч је о лековитој сланој води која има јода, соли и осталих корисних састојака. Према неким подацима ради се о морској води, или прецизније то је "фосилна слана вода" пореклом из мицанског мора, које је према претпоставци овде постојало пре 15 до 30 милиона година.

БОРЧА

Насеље Борча налази се на левој обали Дунава, западно од пута који води од Београда ка Зрењанину. Удаљено је од Београда шест километара и подељено је на три месне заједнице: Стара Борча, Нова Борча и Борча Греда. У све три Борче према неким проценама живи око 70.000 становника.

Насеље Борча је једно од најстаријих у Панчевачком риту. У историјским документима Борча се спомиње још 1456. као саставни део Сремске Жупање, као Барцзи. У неким документима из 16. века уписана је као острво Борча. Са Београдом је Борча била повезана скелом преко Дунава, па је тако одржавана веза између Београда и Темишвара. Борча се спомиње и у сукобима Турске и Аустрије око београдског пашалука. Потпала је под Аустрију августа 1717. године у чијем ће саставу остати све до 1918. Становници Борче су у том периоду тешко долазили до одобрења за отварање школе на српском језику и за подизање цркве. Аустријске власти су све чиниле да приволе децу да похађају немачке и мађарске школе. Црква у Борчи је подигнута 1799. године, а школа је изграђена после цркве, на прелазу из 18. у 19. век.

Испреплетана бројним каналима Борча данас личи на острво надомак велеграда. Подељена је на сеоски и урбани део. Од пре неколико година почело је планско улагање у овај део палилулске општине. Изграђена је зграда за Месну заједницу и Месну канцеларију са салом за венчање и Услужним центром, тако да становници Борче и целе леве обале Дунава не морају за сваки документ да долазе до седишта Општинске управе у Таковској. Комплетно је уређена зграда Дома здравља, а изграђена је и Полицијска станица.

КОТЕЖ

Насеље Котеж је основано 1968. године. У почетку је то била радничко насеље запослених у "Мостоградњи", МУП-у и "Раду". Данас је то урбана средина, али окружена дивљим насељем. Званично насеље има око 8000 становника, а незванично, укључујући и дивља насеља, око 15 хиљада.

ПАДИНСКА СКЕЛА

Hotel President

Најудаљенија месна заједница на Општини Палилула је МЗ "Падинска скела" која обухвата следећа насеља: Падинска Скела, Ковилово, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Врбовски, Бесни Фок и Дунавац. Ово подручје су најпре почели да насељавају сточари почетком 20. века, касније и радници који су радили на мелиорацији Панчевачког рита. Назив је добило по првим сточарима и закупцима земљишта, Словацима из села Падине из Баната. Они су се превозили скелом, па је по њиховом селу Падине и по скели добило име Падинска Скела.

Падинска Скела је удаљена од Београда 15 километара, смештена је поред Зрењанинског пута. Састоји се од дела који се зове Товилиште, новог насеља, средњег насеља и старог насеља. Ковилово се налази око три километра пре Падинске скеле лево од Зрењанинског пута (из правца Београда) од којег је удаљено око један километар. У Ковилову су Хотел "Президент" и БГ спортски центар Ковилово. Такође, три километра пре Падинске Скеле, а десно од Зрењанинског пута удаљено од њега око четири километра, налази се насеље Глогоњски Рит. Следеће насеље, Јабучки Рит, удаљено је од Зрењанинског пута 11 километар и око 25 километара од града. Насеље Врбовски се налази око пет километара из Падинске Скеле према Зрењанину, лево од Зрењанинског пута, односно 25 километара од града. Бесни Фок се налази око шест километара иза Падинске Скеле према Зрењанину лево од Зрењанинског пута од којег је удаљено око 500 метара, односно око 20 километара од града. Дунавац се налази на око 15 километара иза Падинске Скеле према Зрењанину, десно од Зрењанинског пута од које је удаљено око 500 метара, а од града око 20 километара.

Палилула линкови
Наша кућа Палилула