• Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
Почетна О Палилули Знаменитости
Ташмајдан ПДФ Штампа Ел. пошта

Парк Ташмајдан 

Најзанимљивији део Палилуле је Ташмајдан на коме су се одиграли многи историјски догађаји, а уједно је централни градски парк лепо уређен са многим садржајима за децу и младе. Назив Ташмајдан потиче од Турака, од речи таш што значи камен и мајдан што значи рудник. Одатле се одламао камен од најстаријих времена о чему сведоче саркофази  за римске становнике вароши, који су је настањивали пре две хиљаде година. Неколико метара испод земље "протичу" остаци двомиленијумски старог водовода. Горњи део, а садашњи парк, дуго је био старо гробље.

Ташмајданске пећине, које су недавно отворене за посетиоце, крију историју Београда од пре две хиљаде година до најсавременијих дана, времена Другог светског рата када су коришћене као склоништа и касније као једно од првих модерних подземних склоништа у Београду. Данас завређују пажњу као споменик или сведок једног прошлог времена и представљају раскошан простор овог града. Исцрпну истраживачку причу о непознатим подземним објектима испод Београда у којој је и прича о Ташмајдану, објавили су у књизи "Београд испод Београда" (2002), новинар Зоран Љ. Николић и др Видоје Д. Голубовић.

Ташмајдански парк је изграђен 1954. године. Пројекат за парк су израдили архитекте, Александар Ђорђевић и Радомир Ступар, а план озелењавања је урадио инжењер, Владета Ђорђевић. Простор Ташмајданског парка служио је и за изложбе скулптура после којих су се многе и задржале у њему. Тако се и данас у парку налазе дела као што су "Пењалица" Мире Сандић, "Тобоган", вајара Саве Сандића, "Гроздаста форма" Милије Глишића, "Златна шума" дело Мире Јуришић, "Лежећи акт" дело Ангелине Гаталице. Од 1989. године у парку се налази скулптура "Вепар" вајара Николе Вукосављевића , "Победа" вајара Јована Њежића, "Асоцијативна фигура" и "Жена која седи", Ивана Саболића и "Кућиште" Ратка Вулановића. "Дон Кихот" вајара Јована Солдатовића је постављен почетком деведесетих година. Споменик Десанки Максимовић, рад Светлане Каровић-Деранић откривен је 2007.

На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Metropol Palace", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, Сеизмолошка станица, дечији забавни парк...