• Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
  • Градска општина Палилула
Почетна О Палилули Знаменитости
Насеља на десној обали Дунава ПДФ Штампа Ел. пошта

Десна обала 

Највеће насеље Општине Палилула на десној обали Дунава је Карабурма, а ту се налазе и три села: Сланци, Велико Село и Вишњица. Између Вишњице и Карабурме смештено је урбано насеље Вишњичка Бања.

КАРАБУРМА

Некад "село удаљено пола сата хода" од Београда, Карабурма данас, два века касније, представља савремено насеље велеграда. На пустим падинама између Звездарске шуме и Дунава у предвечерје Првог српског устанка појавиле су се прве куће, подизане без икаквог плана и реда. До тог времена Турци су у овом крају извршавали смртне казне над непослушним поданицима. Турски израз за егзекуцију у буквалном преводу је "венчање са смрћу". Тако је, предпоставља се, ово насеље крштено у Кара (црни), бурма (венчани прстен).

Почетком прошлог века отварају се прве фабрике које привлаче раднике из других крајева Београда и Србије. Епитет радничког насеља задржава све до краја Другог светског рата, а онда за само неколико деценија ширећи се ка истоку, на данашњим територијама месних заједница "Стеван Христић", "Карабурма-Дунав" и "Деспот Стефан Лазаревић", израста у савремени део Београда. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века тај тренд се наставља и око данашње аутобуске окретнице и МЗ "Филип Вишњић". Значајан прилив становништва из тог периода, као и природни раст популације, Карабурму сврстава у густо насељени крај града са више од 40.000 становника.

Када се шездесетих година градило ново насеље на Карабурми, на локалитету Роспи Ћуприја пронађено је једно од најстаријих келтских гробаља. Оружје од гвожђа, судови и накит са овог места данас се налазе у Музеју града Београда.

ВЕЛИКО СЕЛО

Према неким старим документима Велико Село је настало 1510. године. По предању име је добило тако што је у његовој близини настало мало село ближе граду, тамо где се сада налазе Сланци, па су се становници из једног и другог села казивали, ко је из малог, а ко из великог села. Највероватније је тако и остало име Велико Село. Становници Великог Села одувек су се бавили пољопривредом. И данас су непрегледна поља повртњака покривена пластеницима. Свакодневно се одатле снабдевају београдске пијаце разним поврћем.

СЛАНЦИ

Сланци се први пут помињу у записима из 1716. године. Село се простире са обе стране Сланачког потока. На месту где је поток начинио повећу алувијалну раван настало је село. Сланци су одувек познати по термалним изворима: Точак, Врућа вода, Вреле, Балабановац, Обрадова вода, Савина вода, Сарићева вода, Бубање и друга. У селу је некада било више бунара, али су они временом пресушивали. Данас постоји још само један бунар, изузев Римског бунара, којег су по предању, подигли Римљани. Сланце је добило име, како каже предање, по сланом језерцету Малом Сланцу. Ако је стварно постојало језерце са сланом водом, што је могуће, с обзиром на бројне термалне изворе, ова верзија порекла имена Сланци је најпоузданија.

ВИШЊИЦА

Вишњица се пружа дуж обе стране пута уз десну обалу Дунава, као ушорено село некада познато по вишњама. Јован Цвијић је у "Зборнику насеља српских земаља" из 1903. године, надахнуто приметио, да је Вишњица, Мали Цариград на Дунаву, насеље из турског периода, мада неки историчари тврде да има и старијих келтских и римских трагова. На узвишењу изнад извора у Вишњичкој Бањи некада су боравили официри римске легије. Некада је село било познато транзитно место, а у време Аустроугарске и царина.

Вишњица се налази на седмом километру од центра Београда. Граничи се са Великим Селом, Вишњичком Бањом, Роспи Ћупријом и Сланцима. Има око 5000 становника и око 300 домаћинстава. Дунав користе за заливање њива, а ређе за транзитни саобраћај. Некада је на Дунаву био развијен речну саобраћај. Старији Вишњичани се сећају Беле лађе, која је била основно превозно средство. Пловила је некада до Кладова, Гроцке и Ритопека. Шездесетих година прошлог века уместо беле лађе путнике је превозио "Беоброд", који је саобраћао на линији Београд - Панчево. Житељи Вишњице имају своје "море" - Белу стену, неуређено излетиште многих Београђана. Село је подељено на Горњу и Доњу Малу. Урбани део назван је Ново насеље. Најлепши део Вишњице јесте марина "Иван Милутиновић" - мирно уточиште аласа, љубитеља Дунава и једино место за излазак.

ВИШЊИЧКА БАЊА

У току владавине над Сингидунумом Римљани су градили летњиковце и винограде на брду изнад Дунава. То узвишење је данас познато под именом Вишњичка Бања. Удаљена је шест километара од Београда. Пре скоро четири деценије на падинама изнад Дунава почела је изградња елитног насеља, након што је већ била завршена изградња старе Вишњичке Бање. Зграде од црвене опеке у новом насељу, огромних прозора са погледом на Дунав мамиле су нове становнике Вишњичке Бање. У средини новог насеља налазила се природна раселина, звана "Дубодолина", дубока више од 35 метара. Данас се на том месту налази парк и спортски терени које је изградила Општина Палилула. Име Бања односи се на изворишта лековите сумпорне воде која се налазе у подножју брда. За ту лековиту воду знали су и Римљани, који су на том месту направили прва купатила. Од предратног бањског лечилишта није остало ништа. Сада се месту некадашњих базена налазе терени за фудбал. Постоје планови за обнављање бање, за коју је доказано да је лековита.